СРЦЕ МИ ЛУТА СЕВЕРОМ, УТЕКС, 2002.

СРЦЕ МИ ЛУТА СЕВЕРОМ, поетски текстови за музику

СА ДУШОМ ЈУЖНЕ СВЕТЛОСТИ

После књиге СРПСКИ ЈЕРУСАЛИМЕ објављене 2001. која је представљана и била веома лепо примљена, како од стране слушалаца, тако и од критике, поетеса Лела Ставретовић доноси нам нову књигу под насловом СРЦЕ МИ ЛУТА СЕВЕРОМ. За разлику од претходне која је писана углавном слободним стихом, у овој све су песме дате у рими. С обзиром да је поетеса члан УТЕКС-а (Удружења текстописаца), песме из ове књиге су намењене за музичку обраду од стране композитора. Тако и поред извесних неравнина већи је број успелих, које могу бити изазов за неког музичког ствараоца, који ће их оплеменити милозвучним мелодијама, свакако уз сагласност и договор са ауторком. Књига СРЦЕ МИ ЛУТА СЕВЕРОМ је подељена на два подједнака циклуса. Први је под насловом: «Пучина си што ме вуче и олуја што ме ломи» и други «Убиће ме ово вино црно као твоје очи». Кад се песме једном сабране нађу у корицама књиге, имају шансу да преживе и надживе свог аутора,. Уосталом, зар су знали песници: Шантић, Јакшић, Змај, Радичевић и многи други док су писали, да ће им се песме једном певати и бити слављене у народу коме припадају. Готово у свим овим песмама углавном преовлађује љубав, што је и нормално за такву врсту текстова. Као што је познато, љубавна емоција нам даје моћ и снагу која све покреће, од које све почиње и у којој се све завршава. Према томе где има љубави има и радости и туге и бола и ...

«Тамбурашу, тамбурашу
засвирај нам песму нашу
засвирај нек` боле ране
сећају на срећне дане»

(песма «Позовите тамбураше»)

Песме из другог циклуса су успелије, а посебно оих неколико које говоре о лепоти Југа, где су између осталог корени наше поетесе. Узалуд ветрови севера настоје да је одувају, она се не да, јер има срце и душу пуну јужне светлости, коју с љубављу успешно претаче у своје песме које нам дарује.

 

«Неверо, моја неверо
срце ми лута севером
трага за топлим југом
руку под руку са тугом»

(песма «Неверо»)


На крају бих скренуо пажњу на песме које то заслужују, а то су: Кап по кап, Ако ми опростиш, Платићеш на рате, У име љубави, Позовите тамбураше, Завичајна, Певаћу, Од сумрака до свитања, Рано воће, Погледај ме, Бродоломци, Зашто си ми на пут стала, Моја жена, Под јоргован, Жалим, На вратима дома, Носталгија и још неке. Сасвим довољно за једну овакву књигу, којој желим срећан пут у будућност.

У Београду,
15.10.2001.

 

Драган Жигић,
књижевник

 

 


Текстови по којима су снимљене мелодије након објављивања ове књиге:

 

СЛАВУЈЕВА ПЕСМА

Када славуј птице у кавезе ставе
Певаће и даље, певаће и даље...
Кад душмани наши на муке ме ставе
Певаћу и даље, певаћу и даље...

Певаћу још певаћу,
Јер ја тугу нећу,
Песмом ћу се борити 
За живот и срећу 

Када моје срце од туге заплаче
Певаћу још јаче, певаћу још јаче
И док дани лете, и данас и сутра
Ја ћу песмом први да пробудим јутра

 


2005. ПГП РТС, на ЦД-у "ДАЈЕМ РЕЧ"

ПЕВА: Мирослав Илић 
КОМПОЗИТОР: Петар Танасијевић 
АРАНЖМАН: Зоран Тутуновић

ТЕКСТ: Лела Марковић


 

 


МАЈКА И СИН

Из наручја, твоје лице
мајко моја, Српкињице,
гледале су очи моје
и училе песме твоје

Крстио се сине ти си
У столетном светом храму,
Ја палила свећу за те
Да отерам пусту таму

На Ибру ћу драга мајко
Лице своје умити
И Бистрицом студеном се
Још једанпут причестити

Широка ти била сине
Српска поља, српске њиве
Црнице ти оранице
Под ногама плодне биле

Добро чини роду своме 
Лепу децу нам подари
Да гледате где клас ниче
Кад будете, мајко, стари 

Благослов од Бога јеси
Откада те родих ја, 
Поносна си, мајко моја,
Родила си Србина

За још једног Србина је 
Богатија Србија!

 


2009. МЕЛОС МАРКЕТИНГ – Моравски бисери, децембар 2009.г - Специјална награда за песму у духу изворног народног мелоса.

ПЕВАЈУ: Снежана Ђердан и Петар Мулина
КОМПОЗИЦИЈА И АРАНЖМАН: Славко Митровић Цале


 

ПРИЗРЕНСКА

Светли чардак у даљини
И зазвони песма стара,
Зажубори и Бистрица
Сећање ми груди пара

Еј, Призрене, мој Призрене,
Твој шадрван жеђ ми гаси
Из ђугума младе моме
Ех мој граде са мном да си...

Еј Призрене, стари граде
Само ти ми веру мериш,
Знам да ти ћеш да се опет
Ко призренско платно белиш

Калдрма ми срце поста
Ко мост стари сад ми душа,
Савија се под судбином,
Туђе неке песме слуша

Свака стаза теби води
У сваком те граду тражим,
Јутра наша несуђена
Сећањима само блажим…

 

ПЕВА: Ранко Шемић, солиста РТВ Приштина - 2008. год.